Novembar (crveno) - odlomak iz knjige

 

"Šta ima interesantnije između dvoje ljudi od mljackanja pikice oko njegove glave??…Mazo, sutra me samo čudo može stopirati!Uvjet: crveni tepih i koridor od desetak komada…Apsolvirala Maza teoretski dio?…Na putu sam. Ispiši po redu skretanja, ulicu, broj, LjT

…na granici sam. Došao je prvog vikenda u novembru. On meni. Sam se pozvao. Usporili ga radovi na Gazeli. Mislila sam hoću li zadržati svežinu kasnog tuširanja dok sam ga čekala ispred kuće. Nestrpljiva da ga što pre skinem! Nisam se prepoznavala! Ni sa trideset, takvu požudu nisam osećala! Lagana zbunjenost kod oboje. Ne gledam ga u oči, ne gleda me u oči dok, kao neopterećeni, čavrljamo. Ljudi u godinama, sa težinom preživljenog.

U iščekivanju novog, ja sa strahom neupotrebljenog tolikog vremena… da li ću znati? Šta? Da podignem i raširim noge? Stvarno je to umetnost, podsmehujem se sama sebi. Samu sebe zasmejavam. U jednom momentu seo mi je u krilo, ne svom težinom, podigao mi kosu sa čela, zagladio je visoko, zagledao se u moje zelenilo svojim golubijim plavetnilom, i rekao:– Hajdemo da se ševimo! Tako jednostavan poziv sa punim značenjem! Počeo je da se skida, odmaknut od mene, kao da se sprema na počinak. Shvatila sam da treba sama da se skinem. A ako ne vidi ovaj crni čipkasti brus i gaćice što su ga moje drugarice tako savesno izabrale? Lepo sam rekla da mi je najprijatnije u pamučnom vešu! Ionako je njemu svejedno!

Većokrnjena romantika.Ja sam odavno prestala da znam šta i kako treba. Samo sam ga pratila. Stegnuta, napeta kao struna, kako će po meni svirati? Ali sve posle, i bol i strast, i ukraden poljubac, i davanje bez ostatka, i primanje i mackanje kantarionom u pauzama, i čuđenje, gde će sa tolikim, neverica u pogledu, i reka poda mnom, i moj um pred kojim ni medicina nema argumente… sve to se slilo u prvi talas zado"

Odlomci iz knjige